Pitanje: Da li je dovolјno da obrazovni cilј u pripremi navedem uopšteno, na pr. „Učenici će steći znanje o površini piramide“.

Odgovor: Ovako definisan cilј je isuviše uopšten. Cilј treba „vezati“ za sadržaj. Definišemo ga što konkretnije. Da ste dobro definisali cilј, znaćete tako što ćete provjeriti da li taj cilј možete da ostvarite za 45 minuta. Ako Vam treba više vremena, onda nije precizan.

Primjer dobro definisanog cilјa -

„Učenici treba da:

- utvrde skiciranje slike trostrane piramide;

- na modelu piramide uočavaju elemente;

- znaju da  nacrtaju mrežu trostrane piramide;

- znaju  da primijene opštu formulu za izračunavanje površine trostrane piramide;

- uoče vezu između elemenata piramide.“

Pitanje: Da li je, kod korelacije, dovolјno navesti da je prisutna korelacija sa drugim nastavnim predmetom?

Odgovor: Najprecizniji odgovor bi bio kada biste naveli sa kojim temama, nastavnim jedinicama, pojmovima... postoji korelacija. Da je ostvarena korelacija, treba naglasiti i u samoj pripremi, postavlјanjem pitanja i zadataka na osnovu kojih će se učenici uočiti povezanost pojmova.

Pitanje: Napisala sam u pripremi da ću upotrijebiti četiri oblika rada i pet metoda. Da li je to previše?

Odgovor: Da! Usled nedovolјnog poznavanja karakteristika nekih oblika rada dolazi do njihovog miješanja i neprepoznavanja. Više metoda i oblika rada na času daju potrebnu dinamiku, međutim, česte promjene aktivnosti zahtijevaju vrijeme, dodatne instrukcije, prilagođavanje učenika...

Pitanje: Šta se smatra pod inovacijom?

Odgovor: Inovacija je promjena koja predstavlјa neku novinu koja unapređuje nastavni rad. Promjena se može napraviti u: cilјevima, sadržaju, organizaciji, metodama i tehnikama, nastavnim materijalima. Promjenu možete uvesti, na primjer, u operacionalizaciji cilјeva, planiranju časa, primjeni nekih oblika rada, metodama, primjeni audiovizuelnih medija, praćenju i vrednovanju rada učenika itd.

Primjer, ukoliko je nastavnik odlučio da lekciju obradi tako što će napraviti interesantnu korelaciju sa nekim drugim saržajem, i to radi prvi put; to se može smatrati inovacijom.

Pitanje: Da li u pripremi treba izložiti i sadržaj ili je dovolјno samo navesti aktivnosti?

Odgovor: Kompletna priprema se sastoji od aktivnosti ali i sadržaja nastavne jedinice.

Pitanje: Ne razumijem gdje u pripremi mogu da primijenim Blumovu taksonomiju.

Odgovor: Blumovu taksonomiju primjenjujemo pri definisanju cilјeva i kriterijuma ocjenjivanja. Upotrebom preciznih glagola možemo da unaprijedimo/ispitamo znanje kod učenika ili želimo na primjer da ih osopsoblјavamo da samostalno izvode zaklјučke.

Drugi, ne manje značajan vid primjene Blumove taksonomije je pri postavlјanju pitanja učenicima, i to usmenih ali i pismenih. Odgovarajućim pitanjima podstičemo dijalog sa učenicima ali ih i postepeno dovodimo do uvida i razumijevanja lekcije. Iako zna više nego učenici, nastavnik neće izložiti gradivo monološkom metodom. Metodička vještina nastavnika je da, prilikom izlaganja novog gradiva, polazi od jednostavnijih pitanja, kojima ispituje znanje učenika, a onda postepeno složenijim pitanjima postavlјa učenike u situaciju da samostalno vrše proces analize, sinteze..., da donose zaklјučke; i na taj način aktivno ih uklјučuje u sticanje novih znanja. Blumova taksonomija nam pomaže da precizno definišemo pitanja, od jednostavnijih ka složenijim.

Pitanje: Koliko detalјno treba ići u pisanju pripreme?

Odgovor: Priprema treba da bude dovolјno konkretna da bilo koji nastavnik može da održi čas upravo onako kako ste Vi namjeravali, uz pomoć pripreme. Ona treba da se odnosi samo na jedan čas, sadržaj i nastavne materijale za taj čas. Ako priprema glasi kao plan bilo kog časa bilo kog predmeta, onda je nedovolјno precizna.

Pitanje: U čemu je značaj precizno postavlјanih pitanja u pripremi za čas?

Odgovor: Ukoliko smo pitali učenike na primjer „Šta je to geografska širina“; možemo dobiti dva odgovora:

• Geografska širina ili latituda je uglovno ili lučno rastojanje određene tačke na Zemlјinoj površini sjeverno ili južno od ekvatora (uži odgovor).
• Geografska širina ili latituda je uglovno ili lučno rastojanje određen tačke na Zemlјinoj površini sjeverno ili južno od ekvatora (polutara). Prema tome razlikujemo sjevernu geografsku širinu koja se pruža od ekvatora do Sjevernog pola i iznosi 90° i južnu, koja zahvata prostor između ekvatora i Južnog pola u istom iznosu u stepenima. Obično se širina označava grčkim slovom „fi“ (φ). Geografska širina se mjeri u stepenima, minutama i sekundama u rasponu od 0° do 90°(širi odgovor).

Nastavnik koji nije definisao precizno pitanja i kriterijum bodovanja ovakvog zadatka može se naći u problemu jer mora subjektivno da procijeni tačnost zadatka. I jedan i drugi su tačni. Prvi učenik će dobiti poen. Isto toliko poena će dobiti i drugi učenik ali će ostati nenagrađen za kvalitet odgovora. Ali, šta je, u stvari, nastavnik hteo da mu se odgovori? To ne znamo tačno. Možda je i prvi učenik znao da objasni pojam ali je razumio da nastavnik traži samo definiciju?!

Međutim, ukoliko je pitanje glasilo „Definiši i objasni pojam geografske širine“; tada je nastavnik ostavio mogućnost da se odgovori i na prvi i na drugi način, što povlači određen broj poena sa sobom.

Preciznim pitanjima razvijamo više mentalne funkcije kod učenika i pripremamo ih za testiranja u školi i na fakultetu.

Glagoli „definiši“ i „objasni“ nalaze se u kognitivnom nivou znanja i razumevanja, u listi glagola koju je dao Blum.

Važno da ova pitanja imamo zapisana u pripremi jer ćemo ih, kasnije, iskoristiti za testove a učenike smo, na času, već pripremali za testiranje postavlјajući im ista pitanja koja će se naći u testu.

Materijal sa seminara OKC (Dobra priprema za čas - uspešan čas)

                                                Odabrala pedagogica Tanja Papan