BIBLIOTEKA
U dnu škole ona te čeka,
sa pregršt malih i velikih knjiga,
naša lijepa biblioteka,
u kojoj nema nikakvih briga.
Milion naslova iz svijeta mašte,
nauke, prošlih i budućih dana,
čekaju na nas poput bašte,
koja je suncem okupana.
Tu uđeš kao osnovac mali.
izađeš velik kao planina,
dopuniš znanje koje ti fali,
jer je čitanje prava milina.
Danilo Perić VI-a
BIBLIOTEKA - CARSTVO MUDROSTI
Ne sjećam se kad sam prvi put uzeo knjigu u ruke, niti naziva prve pročitane knjige, ali se sjećam trenutka ulaska u svijet gdje knjige spavaju.
Biblioteka je čarobno mjesto gdje su sve na okupu, a čitanjem njihovog sadržaja svijet nam postaje sadržajniji i dinamičniji. Očaran sam uvijek kad u nju ulazim, jer kao da prilazim nekoj tajanstvenoj stvarnosti. Ispred mene se pružaju redovi sa knjigama koje prstom prelazim gledajući naslove i tražeći onu koja meni odgovara. Imam osjećaj kao da svi junaci različitih knjiga hoće da me sa sobom povuku, pa i ja postajem njihov prijatelj. Čuju se samo odjeci mojih koraka, dok mislima upijam svu tu ljepotu.
Pri izlasku iz toga svetog mjesta, osjećam veliko zadovoljstvo, čini mi se da sam postao i sam dio ove umjetnosti pa koračam tiho, da ne bih probudio taj magičkih svijet knjiga, znanja i mudrosti.
Derviš Kreponic VI-c
Božićno jutro
Božić je omiljeni praznik u mojoj porodici. Slavimo ga svake godine i sa radošću čekamo taj radostan dan.
Na Božićno jutro svi ujutro ustajemo rano i otvaramo vrata našem polazniku. Majka pravi pogaču, a ostale specijalitete pripremljen su dan ranije, odnosno na Badnji dan. Svi se okupimo za stolom i jedni drugima čestitamo praznik. Za ovu priliku stavimo svečani stoljnjak ukrašen božićnim motivima i upalimo svijeću. Nakon doručka očekujemo goste i trudimo se da ih što ljepše počastimo.
Vjerovanje je da kako nam bude taj dan prošao, cijela će godina biti takva, zato nastojimo da nam Božić prođe u miru i ostane u lijepom sjećanju.
Miloš Radović VI-c
Sniježna bjelina
Ovaj zimski raspust provela sam sa drugarima na Veruši. Tamo mi je bilo nezaboravno i veoma prijatno, ali sniježna bjelina mi je ostala u najljepšem sjećanju.
Redovno smo šetali putem po kome je napadao snijeg, pa je drveće okolo bilo okićeno pahuljama i ledenicama, što je činilo ovaj prizor nestvarno lijepim. Sa neba su padale sniježne pahulje, a kada bi u tom trenutku pogledao oko sebe vidio bi pravo zimsko carstvo. Nakon šetnje išli smo do Suvog polja i tamo se sankali, skijali i grudvali. Sva djeca su uživala u čistom snijegu koji je od sunčeve svjetlosti izgledao još bjelji. Svakoga jutra kad pogledaš kroz prozor pogled ti se prostre preko šume, polja, kuća i poneke ptice prekrivenih snijegom.
Obožavam zimu jer se tada dešavaju najljepše prirodne čarolije u kojima djeca uživaju.
Teodora Zarubica VI-c
Snijeg - najljepša zimska pojava
To jutro pogledavši kroz prozor srce mi je zaigralo od radosti i jedva sam čekala da izađem napolje...
Na nebu je bila sivkasta zavjesa satkana od bijelih zaleđenih pahuljica koje su padajući na zemlju izvodile svoj ples. Bile su obložene ledom koji je zaledio grančice od velikog bora. Breza je bila prekrivena snijegom, a male ledene plesačice pahulje su dekorisale njenu haljinu. Napolju je bio mraz i odjednom zima je okupila svoje prijatelje oblak, snijeg i vjetar da bi ih povela u novu avanturu. Oblak je plovio po nebu i ispuštao bijeli prah iz sebe. Znala sam da je to bio snijeg. Pahulje su dotakle svo granje na koje su naišle i zaledile ga svojim oštrim i ledenim iglicama. Moji prijatelji i ja smo dugo trčkali po snijegu, a on je dizao prah za našim nogama.
Volim zimu iako je hladno napolju i mraz je sve oštriji i hladniji, a meni je toplo oko srca i srećna sam jer uživam u zimskim ljepotama.
Nađa Đuričković VI-c
Zimski raspust
Prošle su tri godine od kad sam posljednji put skijala, a moji su roditelji čuli za dječiju organizaciju „Sunčev zrak“ koja organizuje kampove u prirodi. Ovoga puta su odlučili da djecu vode na Kopaonik da nauče, ili usavrše svoje znanje na skijama. Meni je bilo drago kad sam čula da idem, ali mi je u isto vrime bilo i krivo što ne idem sa drugarima na Verušu.
Noć prije polaska pitala sam se da li će biti kojih vršnjaka, kakvo će vrijeme biti, jesam li zaboravila da skijam. Osjećala sam tremu i bila veoma uzbuđena.
Prvog dana sam polagala, prošla i dobila ski pas. Sljedećeg dana već sam bila na žičari. Dok smo se vozili uživala sam u ljepoti predjela obasjanog suncem. Išli smo i na teže staze: Duboku, Karaman i Pančićev vrh. Sa ove najviće tačke na Kopaoniku sve se svjetluca i izgleda kao iz bajke.
Na zimovanju sam upoznala mnoge nove drugare, igrala sa njima društvene igre i svako dana sve bolje skijala. Iako sam mislila da će mi ovih sedam dana sporo proći, svakim danom mi je bilo sve zanimljivije i ljepše.
Shvatila sam da treba u svakom trenutku uživati, jer sve što je lijepo kratko traje, pa tako i ovaj moj zimski raspust.
Zoja Džankić VI-c
Чари књиге
Књига је највеће богатство. Свака прочитана чини нас паметнијим, богатијим, а наш живот интересантнијим и садржајнијим. Корисне су из више разлога, богате нам рјечник, буде машту и откривају оно што посједујемо, а нисмо га свјесни, мудрост. Свака је посебна на свој начин и из сваке можемо извући неку поуку и сазнати нешто ново.
Највише волим када читам књигу да се потпуно уживим. Тада се потпуно изгубим у њој. Добијем осјећај да сам главни јунак и књига постаје моја стварност. Није важно само прочитати, већ и доживјети радњу и запамтити шта смо прочитали. Посебно ми се свиђа када ме нека књига заинтересује па једва чекам нову страну и сљедеће догађаје. Књига која је на мене оставила велики утисак је „Робинсон Крусо“ Данијела Дефоа. Она говори о храбром пустоловцу који преживљава на пустом острву.
Најбоље је читати пред спавање, јер тада лијепо заспеш. Сваки човјек треба да чита јер тако постајемо бољи људи. Зато увијек треба читати, откривати нове приче, њихове јунаке и догодовштине. Не каже се узалуд да је књига најљепши поклон, а редовни читалац најсрећни човјек.
Небојша Марић VI-ц
Nezaboravno zimovanje
Oglasilo se zvono za kraj poslednjeg školskog časa u prvom polugodištu. To je značilo i početak zimskog raspusta. Odmah sam pomislila na praznike koji me čekaju, izlaske sa društvom, boravak na snijegu i na ono što već dugo priželjkujem-putovanje u Austriju.
Još od kada sam naučila da skijam san mi je bio da odem u Austriju, poznatu po sjajnim skijaškim stazama. Pred nama je bio dug put, ali ga od uzbuđenja nisam ni osjetila.
Naše planine su predivne, ali kada smo stigli u Kadžberk, ostala sam bez daha. Gledala sam u predivne predjele koji su me okruživali. Izgledalo je kao da sam zakoračila na stranice neke bajke.
Planine su bile prekrivene svjetlucavim snijegom. Borovi i jele su elegantno spuštali svoje grane pod teretom snijega. Hoteli i vile su bile kao mjesta gdje žive vilenjaci. Bila sam okružena zvucima kočija i praporaca, klasične muzike i smijeha.
Dani koje sam tamo provela bili su nestvarni. Široke staze, na momente strme, a zatim široke i vijugave, mirisi krofnica, ljubazni ljudi, maskota Falky i puno zabave, učinili su moj boravak nezaboravnim.
Staša Bojanović VI-c