Nešto mi je poznat ovaj lik,

razigran, okretan kao čigra,

da li je to onaj što nosi dnevnik

 i što se na času sa nama često igra?

Da, to je naš razredni,

nastavnik Bobo,

dobar i iskren,

nikad nas neće naučiti slabo.

Veseljko jedan, dobro ga znamo,

ali bukvicu nam ozbiljno očita,

dosta znanja treba da damo,

a tada je petica očita.

Baš je to divno, što nam je vođa

i uvijek nastavnik pravi,

naučićemo da smo od gvožđa,

pa nikad nećemo biti oni uspavani.

Ovo je škola, uči još više,

da bi postigao nešto u životu,

neko ne nauči ni pravilno da diše,

ali žuri u igru i ljepotu.

Tako se takmičimo u snazi i znanju,

uz vođstvo čovjek što lijen nije,

učili bismo i noću i danju,

da postanemo On, ali što prije.

Neka će djeca učiti od nas,

valjda će nam reći hvala,

pozdravljamo ga na sav glas,

njegove Iva i Ana.

 ANA BAŠANOVIĆ

IVA BRAJKOVIĆ     VII-B