Дајем ти ријеч

Књига се, као најстарији медиј, отима и копрца, борећи се за своје

мјесто. Она је друг и сабрат у кишном поподневу и непревазиђена

кротитељица дугих љетњих дана школског распуста. Она је чувар знања и

културе једног народа. Изграђује језик, самопоуздање у изражавању, учи да

разликујемо добро од лошег, лијепо од ружног.

Изграђен само од ријечи, обојен маштом, саткан фикцијом, а опет тако

стваран је свијет књиге. Увјерава нас да су чуда могућа, да сиромах може да

обуче бијело одијело, да добије принцезу за жену и пола царства ако

послуша очев аманет и одржи ријеч. Књига нас учи и опомиње да не

заборавимо ко смо и од кога, колико је ријеч важна, драгоцјена и скупа. Зато

морамо подстицати дјецу да читају, да сањају, да се граде и напредују.

Под утицајем медија и технологије, телефона, друштвених мрежа у

виртуелном простору, мање се друже у правом простору, мање

комуницирају, имају оскуднији вокабулар, користе туђице и скраћенице,

емотиконе...

Вратимо књигу! Она није изгубљено, већ уложено вријеме!