У част Његошу

Поводом Његошевог дана који се од ове године и званично обиљежава као празник културе, у нашој школи је у понедјељак, 14. новембра, организован по један час о њему у свим одјељењима старијих разреда. Тим поводом ученицима је прочитана уводна ријеч која је у наставку и приказана презентација у прилогу.

Савремено друштво и савремени начин живота наметнуо је нове теме књижевницима.

У нашој књижевности, уосталом као и у свјетској, један од великих књижевних мотива и незаобилазних тема био је јунак и јунаштво.

Понајбоље је то учињено колективним пјевањем, јуначком епском народном пјесмом, у којој је наш народ проналазио снагу да трпи, издржи и поднесе све зулуме и сву тегобу ропства. По том мотиву мало које дјело наше књижевности  може парирати епској пјесми.

Ипак, има једно дјело, један бисер наше књижевности које достојно и заслужено стоји раме уз раме са епском народном пјесмом. То дјело јесте Његошев „Горски вијенац".

Јунаштво је традиција, то је добијено у аманет, да се чува и проноси док је свијета и вијека и наравно, Црне Горе. Јер то је и једино што још Црногорци имају и што им је преостало. Све је остало стијена, тврд камен, врлети и голи кршеви. И зато је мотив јунака и јунаштва константно присутан. Сви су јунаци, јер су на страшној муци, као што и стихови говоре:

  “На муци се познају јунаци!”

Његош је кроз ово дјело проговорио о својој Црној Гори, о тешкоћама са којима се сусретао. О потреби и духовној и моралној, да се буде вјеран својој „прађедосвској вјери“ и часноме крсту. Да се не пљуне на прађедовска огњишта и да се не продаје вјера за вечеру и разне друге посластице.