Драга Подгорице,

Коначно сам одлучила да ти напишем писмо. Мислим да је и било вријеме,
јер имам толико тога да ти кажем. Прије свега, срећан ти рођендан! Срећан
ти дан кад си се поново родила, мила моја Подгорице!
Ово је дан који треба да прославиш, јер си 19. децембра спасоносне 1944.
године побиједила тугу, јад и бол и сравнила са земљом бодљикаве жице.
Жртвовала си многа чеда своја, и зато треба добро да памтиш храбре борце
који су те штитили.
Желим ти рећи још и једно велико ХВАЛА. Хвала ти што си дом мојим
најдражима и мени, хвала ти што сваког дана замолиш сунце да извири иза
Горице. Хвала ти за све плаве ријеке које жуборе и причају приче о теби,
хвала ти за све вјетрове који су ми шапнули толико занимљивих прича. Хвала
ти за сва зелена брда која гордо стоје и којима се поносим. Хвала ти и што
си управо ти била град у којем су се упознали моји родитељи, али и што
штитиш нас, твоју дјецу.
Тако лијеп град чисте душе заслужује само оно највеће и најбоље, и зато ти
желим све најљепше; желим ти да те твоји Подгоричани и Подгоричанке
чувају и брину о теби као о краљици; да твоје плаво око - Морача шири твоју
причу док је свијета и вијека; да сунце најљепше тебе грије и да те сви под
капом небеском поштују. Желим ти да твоје срце вјечито куца и да увијек
будеш тако лијепа, љубави моја.
Воли те свим срцем, твоја Дуња.

Дуња Прелевић, Vб

Ostavite odgovor