Otac i maleni sinčić jednog su dana otišli u šetnju u planinu. Iznenada je sin zapeo o korijenje koje je izronilo iz zemlje i padajući na pod uzvikivao je: "Ajjj!". Nakon toga je čuo iz daljine krik: "Ajjjjj!". Toliko je bio znatiželjan da je zaboravio na bol i odlučio potražiti osobu koju je čuo. Dječak glasno upita: "Ko je to?" Dobio je odgovor: "Ko je to?". Sav bijesan, dječak poviče: "Kukavico, mrzim te!" Glas odgovori: "Kukavico, mrzim te !" Dječak pogleda oca i upita ga: "Tata, što se ovo događa?" Otac pokuša objasniti sinu pa mu reče: "Sine, poslušaj sad",  i iz sveg glasa viknu: “Lijep si! “. Glas odgovori: "Lijep si!" Otac ponovo uzviknu: "Hvala ti!”  Glas reče: "Hvala ti!" Dječak je stajao iznenađen, ali još uvijek ne shvatajući što se događa. I tako mu otac pođe objašnjavati: "Sine, ljudi ovo zovu jeka ili eho. Ali, to je u stvari  ŽIVOT ...                                     Život ti uvijek vraća ono što ti daješ. Život je ogledalo naših djela. Želiš li više ljubavi, podaj više ljubavi. Želiš li više dobra, podari više dobra. Želiš li razumijevanje i poštovanje, tada razumijevaj i sam poštuj. Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom tada i ti budi strpljiv s ljudima. Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekt života. Život ti uvijek vraća ono što daješ. Tok našeg života nije slučajnost, on je ogledalo naših "eho djela "...                                                                                                                                                                                                                                                                I zato zastanimo ponekad na tren i poslušajmo jeku svojih misli, djela i osjećaja... Neki od nas ce biti sretni, neki tužni, a neki posramljeni ... Moć i snaga jeke krije se u njenoj istini...